Mogu da ga smatram članom porodice, jer ga moji roditelji vole više nego mene ( bedak ), student sam kao i svaki drugi čovek u ovom gradu, realno očekuje se da sam u kontaktu sa roditeljima. Ne, nisam. Majka me večito izveštava o Đokoviću, posle svakog seta, svakog gema, meni stižu jebene poruke. Plače kad Đoković pobedi na nekom turniru, u ovoj godini, je realno preplakala od sreće. Više nije diskutabilno da li imam pare i da li imam šta da jedem, nego šta li će Đoković da uradi na sledećem meču. Tata je u kladionici čest gost, do ove godine ga nije voleo, jer mu nije baš bila sjajna karijera, ali sad je već u punom sjaju i tatin novčanik, takođe.
Sada već očekujem Noletovu sliku uramljenu u kući, stoji, gde je nekad stajala moja. Ali, Bože moj, on je ponos Srbije.