У њеном стану, после састанка.

-Јао, не могу да верујем, Ацо! Па ја сам још кад сам била клинка маштала о вожњи балоном.
-И ја исто. (лукав осмех)
-А да не спомињем пољско цвеће! Увек сам мрзела што су ми бивши момци куповали руже, то је тако стереотипно.
-Слажем се. Пољско цвеће је једноставно и лепо, а опет посебно.
-То је мој став од речи до речи! Никад нисам срела неког са ким сам имала толико заједничког!

(Аца намигује њеном млађем брату, који у шаци стеже Милутина Миланковића.)