У школи смо имали једног другара кога су из неког непознатог разлога звали Грнди. Тај је вечито био најпаметнији, и увек је покушавао да иде у неки корак са временом и да буде у тренду, али безуспешно. Једног дана, враћамо се ми бусом, и Грнди ти стоји на вратима. Бус стаје на станицу, улази баба са крмачом (пијачна торба) и гура се. Грнди, изнервиран, што га баба својим гурањем баца у други план, почиње да се дере. "Дођавола баба, дођавола, где си нашла овде да уђеш". Неколико секунди тишине....и цео аутобус је почео да се смеје, понављајући ...дођавола..ааххахахах..дебил..ахахахаха.