Sat vremena čekaš prevoz na -10. Cupkaš, smrzavaš se, lede ti se obrve i trepavice, prste ne osećaš, nervni i kardiovaskularni sistem usporavaju sa radom. Upališ cigaru, povučeš dim i eto busa/tramvaja/trole! I onda se dvoumiš da li da ostaneš tu i završiš je ili da je baciš i uđeš u dugo očekivani prevoz.