Pesma kojom Ipče Ahmedovski nedvosmisleno potvrdjuje svoju dualističku prirodu bogočoveka.

*Eh, da mogu da ozivim
i da vidim tog
pored vas da stanem
pa nek umrem ponovo*

Nije nam potrebnko nikakvo poznavanje teorije književnosti, već prosta dedukcija za shvatanje ovih stihova. Znao je da će umreti i da će devojčica, godina njegovih kojoj je gužvao postelju, otići sa drugim. Znao je sudbinu svoju, pa opet živeo i voleo je. I baš kao što su Isusa Jevreji razapeli na krst, tako i Ipčeta razapnu branik šlepera o sedište mercedesa na ibarskoj. Bilo je svetaca i posle Isusa, bilo je i dobrih pevača posle Ipčeta, ali samo su dva bogočoveka.