Стрма уличица у предграђу. Споредна, толико завучена да у њу тешко може и да се залута. Није слепа, али није ни транзитна, кроз њу се ретко пролази за негде даље. У њу се само увече уђе, да би се ујутру изашло.
Еколошка улица је органска, непрскана. Не зна за ђубретаре и путаре, за метлу, со, ризлу и остале неприродне начине одржавања. Од лишћа и ђубрета се чисти кад удари кошава, од снега и леда на пролеће, кад ојужи. До тада се деца санкају. И нису саможива, пуштају и децу из оних очишћених, важнијих, приоритетних улица да се и она санкају у њиховој уличици. Разумеју их.