U fudbalskom smislu, definisano je diljem Vukajlije – pogoditi u same rašlje.
U kontekstu vožnje, "skinuti paučinu" znači milimetarski uglaviti auto uz neki objekat (ograda, drugi auto, drvo, zid...), a da ne bude fizičkog kontakta. Još ako se to izvede odjednom i brzo, bez "vežbanja poligona" - eto egu radosti!
(zvuk lomljenja lima)
- Alo, majmune, pa saću krvi da ti se napijem! (zavrće rukave dok izlazi iz dvorišta). Jesam ti rekao da ne vežbaš skidanje paučine oko mojih kola?!
- Opušteno, komšo, konzerva od piva! (izlazi iz auta, vadi ispod točka) Izvini, od fante!
Verovatno najkontroverznija od svih namirnica. Nutricionisti je preporučuju kao mineralnu i vitaminsku bombu, a u kolektivnoj narodnoj svesti od starih vremena istrajava ubeđenje da je to slepačko, propaličko jelo: "Džigerice, i ti li si meso?".
Kad se zagine u kafani, pa se sve pare probekrijaju i ne ostane ništa za iole pošten ručak, kafedžije su iznosile gostima prženu džigericu gratis. Da im bude kakva-takva podloga za dalje piće, a i da se ne baci (pošto ionako nisu znali šta će sa njom, jer je niko nije hteo):
"*A šta ćemo za večeru? Leba, sira i krompira. (2h)
A šta ćemo za doručak? Jedno jaje, i to mućak. (2h)
A šta ćemo za meze? Džigerice i prezle. (2h)
(pripev) Rogo-rogo-rogozi, sedi pa vozi.*"
I tako, na jednom kraju imamo preporuke stručnjaka, na drugom narodne statusne norme, a negde na sredini između to dvoje smestila se džigerica. Pa šta pretegne...
- Ali, bako, zašto nećeš da mi ispržiš džigu? Ja to mnogo volim!
- Ćuti, ludo dete, ne viči, čuće svet, pa će kazati da smo slepci, da nemamo para...
Urna.
- ŠTA?! Da spalimo dedu u onu vurunu?!
- Da zipujemo pokojnika...
Problem za koji je očigledno da postoji, ali je vrlo teško otkriti gde se tačno nalazi. Što je više mogućih tačaka - to ga je teže naći.
U elektronici, hladan lem je kada se tinol žica ("kalaj") nedovoljno zagreje, pa se prilikom nanošenja lemilicom potklobuči. Spolja taj spoj izgleda savršeno, ali pod sobom krije prazan prostor. Tu ima nekog kontakta, nije da nema, i on može danima besprekorno da radi i da onda odjednom - prekine. Onda kreće igra traganja. Kako pronaći uljeza među gomilom lemljenih spojeva na elektronskoj ploči? Teško do nikako, golim okom svakako nemoguće.
Po istom principu funkcionišu i ljudski kolektivi. Na prvi pogled, sve izgleda besprekorno, radi se (proizvodi se ili se pružaju usluge, vodi administracija, uče se deca, leče pacijenti...) ali - nešto nije kako treba. Malo-malo, pa se desi nešto što ne bi smelo da se desi i što nije moralo da se desi.
Vremenom, u tom nizu "slučajnosti" uočiš neku zakonitost. I shvatiš da među zaposlenima postoji neki "hladan lem". Neko ko spolja izgleda kao besprekoran radnik, ali se unutra krije nešto "potklobučeno" zbog čega se neki "kvrc" povremeno odrazi na rezultate njegovog rada. I nema nikakve koristi od toga što on ne pravi te probleme namerno - oni su tu i zagorčavaju život celom kolektivu.
Takvog je najčešće vrlo teško otkriti. A i kad ga, nekim slučajem, otkriješ - šta da mu radiš? A možda i ne treba ništa pokušavati. Možda im samo treba zavideti.
Zove te "srce" dok ti uzima pare.
Udavača uz koju dobijaš igračke i decu.
Zanimljiv sleng. Pored "peške", "soške", "puške", "miške" i još gomile koječega, znači i gotov novac. A ovo drugo značenje ima dva porekla:
- Kod mlađih je permutacija od "keš";
- Kod starijih je suspenzija od "šuške".
Slurp, slurp, frit-frit-frit$...
Udruženje penzionisanih policajaca.
U okviru njega, sekcija „Ćeloglavi SUP”.
Bablja sekcija na klupici na ćošku. Prekrštene ruke, prekrštene noge, zasele, skeniraju okolinu i razmenjuju utiske.
Ne miču odande (sem kad moraju poradi sebe), pa opet bolje znaju sve abrove, šta se dešava i ko je koga, nego oni mlađi koji, kao, vode nekakav društveni život i nešto cirkulišu. Kad neko naiđe, pa ih pita nešto, one smerno, sa nedužnim izrazima lica, odgovore „ne znaaamo”, a kad uljez odmakne, one opletu po njemu, izvlačeći mu mrlje iz biografije do šestog kolena unazad.
Kako uspevaju da sve to saznaju ne mrdajući sa one klupice po ceo dan - ostaje misterija. Šteta koliki tu potencijal za obaveštajne aktivnosti ostaje neiskorišćen od strane državnih službi.
Neplanirano prizvati novo ljudsko biće u život.
I time drastično izmeniti svoje (živote).
Komšijski mali napravio komšijskoj maloj dete.
Lokalne sajber-babe:
SB1 - Kuku, zapratila se deca!
SB2 - Jeel? Ako, ako, nek im je živo i zdravo!
SB3 - A šta ti kukaš, leba ti? Kad je tebe onaj tvoj zapratio, a jedva da si šesnaest navršila, onda nisi kukala, bilo ti lepo!
SB1 - Pa jes... (blaženo se smejulji)
IT unuka Radio-Mileve.
Čovek koji je rođen da daleko dogura.
