otac- sine, ajde obrisi prasinu.
filozof- zamisli coveka sa svim njegovim bolom patnjom i mislju da je njegov zivot veliki i bitan, sta je taj covek u odnosu na milijarde ljudi na planeti? zamisli zemlju u nasoj galaksiji koliki je ona mali deo iste....zamisli nasu galaksiju kao majusni deo svemira, sta je onaj covek sa pocetka price u odnosu na toliko prostranstvo? nije ni mrvica, nije ni prasina....pa zar zaista smatras da je prasinina prasina bitna? (po mogucstvu izvedeno teatralnim glasom i sa ocima upretim u tavanicu).
otac-neka ja cu...