Trenutak u kome je pod plafon, drvo je kuća, ekonomija je lak predmet, turbo šlank čini čuda, ime ti je Džon Sina, zvezde se same broje, čaša vode je koka kola, štrumfovi su avatari, Goran je lud, cigara je vulkan, ćale ti dao kola, čivava je tiranosaurus, pesma je nebitna, čuvarkuća leči uvo..

Nekada svačiji superheroj sada samo običan USB.

Kurva koja prenosi viruse od jednog do drugog kompjutera.

Iliti po srpskom delić sekunde vremeplovnog prenosa.
Zajebano do bola. Odvede te gde nisi hteo, na mesta, stvari i ljude koje si pregazio sećanjem. U stvari mislio si da jesi. Onda te neka pesma, miris, prizor ili zvuk pukne u pluća i čelo. Istovremeno. I najednom nisi jak, nisi tu, negde si... Sa ljudima kojih više nema a do malopre, sve ovo vreme, sve do jebenog fleša si se ubedio da su ostali ukopani negde daleko od tebe.
Čak i u situacijama kad si namerno pokušavao da napregneš misao sećanja to nije išlo. Onda dođe kurčevi fleš kad on hoće i gde on hoće da ti se naruga u facu, tebi potpuno nezaštićenom i ogoljenom nemogućnošću protivodbrane, dođe i pokaže da se od nekih stvari može i zdravo oboleti.
Navrati tako, iznenada, i ti ne znaš šta da radiš s njim. I sa sobom u njemu.

To je ono što nam je izmenilo prenos informacija(u smrtničkom smislu fotosi, tekstovi, filmovi i muzike). Izbacio je i drevne flopije, novodatne diskove. Dostupan svima(a pod ovim podrazumevam da čak i u najgoroj selendri može da se kupi), brzo se proširio i postao važan modni detalj, koliko i prenosno sredstvo. Popularno nazvan USB (izgovara se "uezbe"), iako je pravilno reći fleš. Kod osoba kojima računari nisu toliko bliski greška je neminovana. Jedina veza između fleša i uezbea je ulaz. Tj. fleš ima uezbe ulaz.

Краткотрајно стање фасцинације иазазване дрогом током интравенезног уношења у организам и непосредно после тога.

Zaražena kurva u svetu kompjutera.