Pitanje posle koga sledi kazna u vidu macole ili šamara. Jednog ili više komada, to je na pitanom da odluči.

Naime, u crtanom filmu Duško pita nekog lika, ne sećam se više koga, "sa koliko da te počastim, jednu ili dve?". Pitanje se šatro odnosi na kocke šećera, ali kad ovaj odgovori "bolje dve, bolje dve" Duško odnekud vadi macolu, onu veliku za razbijanje zidova, i lupi ga dva puta po glavi. Možda nije ni Duško, možda je Pera. Detlić.

Jebem li ga, sad bi valjalo neko da me počasti sa dve, možda bih se setio.

Vapaj čoveka na samrti.

Jednom kad iznosi muško dete, drugi put kad iznosi ladnu taštu.

Prigradski deo Beograda manje poznat kao Jajinci.

Još jedan od mangupskih izraza, svejedno da li je dotični koji je to izgovorio stvarno jebač bez premca, neko koga žene vuku za rukav ulicom sve vičeći "oplodi me, oplodi me", ili je samo gradski džiber koji je otišao na seosku svadbu vozeći pozajmljenu bembaru, na koju su mlade seljančice ovlažile toliko da je je količina vode natopila zemlju ispod šatora ko posle poplave, a pevač jedva izvukao nove airmax patike iz blata.

Tvrdičluk i jervejisanje epskih razmera. Verovatno nemaš pojma ali tvoj postupak i nerazumevanje trenutne situacije će dovesti do patnje celokupnog ljudskog roda a tvojih ortaka najviše. Otvori se malo, pokaži da imaš dušu i razumevanje za druge, ljubi bližnje svoje makar te to koštalo više od jedne črvene.

Naime...

Ne znam kako se to desilo, ne znam ni da li sam ja kriv zbog toga ili okolina, ova zemlja, ovi ljudi ili onaj vrhovni Arhitekta, onaj gore sa cudnim smislom za humor, ne znam nista ali znam da mi se citav zivot sveo na te tri prazne reci. Samo da prodje.
Samo da prodje matori, pijan, da prodje i da me ne vidi, da me ne upljeska opet. Da prodju kevine masnice da moze opet da izadje iz kuce i odvede me na kolace. Da prodje osnovna skola, da ne gledam vise ove kretene, da prodje ovaj osecaj odbacenosti, od drustva, od nje, glupaca, da je bar nasla nekog nego ovog glupandera iz sedmog dva, ne zna bre dve prosirene recenice da sastavi, ne zna koliko je jedan na kvadrat.
Samo da prodje srednja, da upisem faks, da me prodje ovaj osecaj besa kad ga vidim opet pijanog, ne vredi, lomim ga vec godinu dana, ne vredi, covek je resio da istraje, govedo pijano, ne vredi, tucem se sa calcem ko sa najgorim neprijateljem, da odem iz ove kuce u kojoj sam kao zver, u kojoj sam besan, samo da prodjem prijemni, samo da prodje faks, kum je rekao da me ceka mesto u firmni, samo da prodje reizbor opet.
Samo da prodje hiperinflacija, da ne jurim jebene marke i da me ne juri murija, da prodje ovaj kljuc, a ja cu posle da izcesljam bravu, da prodje prva noc u zatvoru, prodao me jebeni drug iz kafane, uzeli mi pertle i kais, jebote, pa necu da se besim, da prodje ovaj posao a da me ne nahvataju, opet, da prodje i ovo sudjenje.
Da prodje rat, miris krvi ovog sto sam ga roknuo sa dva metra, ove pre njega nisam video, pucali su oni, pucao i ja, nismo se videli, ovaj me gledao, cak nije bilo ni mrznje u njegovim ocima, da prodje rana od gelera u nozi da bacim ove stake, ne mogu bre da serem kao covek, da prodje sto nemam kucu, jebi ga, palio si i ti tudje, dobro nisi ti, ali jesu tvoji, bio si s njima.
Samo da prodje ova muka od razvoda, jebem joj mamu ludu, upropastice i ono malo lepe slike sto sam imao o njoj, da prodje radna nedelja, da dodje vikend, da vidim svoju cerku, ima najlepse kikice na svetu i najsladje kaze "tata, ja tebe jojim".
Da prodje mamurluk, osecaj krivice, opet sam napravio sranje i izgazio nekog ni krivog ni duznog, da me prodje zelja za samodestrukcijom, za kockom, da prodje dan a kad prodje dan da prodje noc.
Samo da prodje ovaj osecaj nemoci i tuge i ljubavi i ogorcenja sto ne mogu nista da promenim, sto sam nemocan, sto nije moja, sto se ne javlja, sto 300 puta dnevno proverim fon a na njemu nema niceg, da prodje zelja i patnja, da prodju sulude misli, da prodje jul, avgust, septembar. Da prodje jebeni zivot, moj a opet nisam glavni glumac u njemu nego sporedni. Da prodje sve.
Samo da prodje.

Vidjao sam tog cicicu ispred lokalne prodavnice, sedeo je uvek u drustvu postara i ispijao pivo. Uvek samo jedno. Polako, natenane, onako kako stariji ljudi to znaju, sa uzivanjem i merakom. Iskusno, ne dozvoljavajuci mu da se ugreje ali ne naiskap. Pogleda malo zanesenog i praznog. Postari su se menjali a on kao da to nije primecivao, uvek bi odvojio pola sata dnevno da postara casti pivom. Kad bi ispio pivo, ustao bi, pogledao u nebo i rekao "odoh za poslom".
I onda sam cuo pricu.
Pre ko zna koliko godina Postarov najbolji drug je bio mlad. I lep i visok, iz ugledne kuce, radan i vredan, domacin, prilika. U selu i u okolnim selima je bilo dosta udavaca ali on je mislio da je za njega devojka iz grada.
U to vreme telefon jos nije stigao u selo i on je toj devojci pisao. Svakog dana.
Svakog dana je i ona njemu odgovarala, po jedno pismo. Svakog dana je postar njega nalazio,zviznu bi kroz prste, mahnuo i doviknuo "ajde da bacis pivo, stigla posta". On bi preskocio tarabu, nakrivio sajkacu, nabacio osmeh i zagrlio postara kao brata najrodjenijeg. Uzeo bi pismo kvrgavim, radenickim rukama i obojica bi se zaputili do zadruge. Tad bi ispijao pivo nabrzinu, kao na iglama, uporno dodirujuci kovertu iz dzepa, kao u nekom strahu da je ne izgubi. Onda bi odlazio ispod kruske, u hlad, otvarao pismo i citao ga, ponekad i po pola sata. Ne daj Boze da mu se neko u tom trenutku priblizi. I tako mesecima.
Resio da se zeni. Napisao pismo u kome je devojku obavestio da ce doci sa roditeljima, kako i dolikuje, samo da ona kaze kog dana.
Nije mu odgovorila. Ni sutradan, ni prekosutra. Ipak je postara pocatio pivom, nije on kriv sto ovi iz varosi ne rade svoj posao.
Opet je napisao isto pismo, samo je dodao da se nada da nije bolesna ili tako nesto.
Opet mu nije odgovorila. Opet je postara pocastio pivom.
I dalje casti postara pivom i ceka odgovor, iako se devojka iz grada odavno udala za nekog kog su njeni hteli.

Tog dana nije padala.
Nije padala danima, nedeljama unazad. A nije nesto ni voleo kisu. Ali mu je trebalo nesto, nesto da ga rashladi. Bilo mu je dosta svega, posla, grada, ljudi, stoke.
Tog dana je upoznao nju.
Upoznala ih je zajednicka drugarica. Slucajno ih je video u nekom lokalu, pozvale su ga da sedne i on je seo. Prvo mu je palo na pamet da nisu ista liga, on je QPR, nekad je bio neko ali sad je samo drugoligas sa losom ekonomskom podlogom. Ona je bila Everton, Premijer liga, uvek tu oko vrha.
Onda je primetio njene oci i osmeh. Iz njih je izbijala neka toplina. Nasmejala se nekom glupom vicu koji je, preko volje i na nagovor drugarice ispricao. Nije mu bilo do price, razmisljao je kako da napabirdzi lovu za more, ili bar za neki put, od tri dana, samo da pobegne odatle.
U jednom trenutku su ostali sami i bez veze iz ciste gluposti je bupnuo:
-Izgleda da ce opet kisa - sa naglaskom na opet.
I dok mu je kroz glavu prolazilo "au, sine kakve ti gluposti pricas" cuo je nju kako sasvim ozbiljno odgovara:
-Juce je bilo stasno, grmilo, sevalo, verovatno ce i danas.
Nasmejali su se u isto vreme.
Onda su nastavili pricu, reci koje su tekle, spontano, slobodno, razumeli su se. Posle duzeg vremena naisao je neko ko razume njegov cudan smisao za humor, ko se trudi da razume sivilo koje ga ponekad obuzima, neko s kim je mogao da prica. Da prica i nista vise. Mogao je tako danima. Ponekad bi cak i osetio nesto u stomaku, ali je ubedjivao sebe da je od koka-kole.
Ponekad kad razgovor utihne neko od njih bi rekao "izgleda da ce opet kisa" i opet bi nasli temu.
Mucilo ga je malo sto nisu ista liga, pokusao je da razmislja o tome, ali kraj u tim razmisljanjima je uvek bio siv. Zato je pomislio da je bolje da ne razmislja, da se prepusti. Pa dokle traje.
S vremena na vreme bi mu lupila samar, tako, naivno, bez nekog razloga.
Nije uopste znao sta ti samari znace. Ali su mu smetali, to je on, QPR, ne moze sad to da menja. I da moze, ne zeli. A i ne moze. To je njegov zivot. Dobro mu je sto je QPR. Bez obzira sto je cesto siv, srecan je. S njom je srecniji ali je i pre nje bio srecan.
Onda je odjednom isto kako je i pocelo odjednom sve prestalo.
A on je zavoleo kisu.

Lomaca.

Ona rucka iznad suvozacevih vrata u automobilu.

Kad se vas sapatnik ili saputnik uhvati za nju, znajte da je pomislio "pogibosmo". Vec je pre toga kocio na plej bek, ali kad to nije dalo rezultate ostalo mu je samo da se pomoli svetom Kristoforu, zastitniku vozaca i ostalih drumskih mucenika. I uhvati se za rucku, eto, za svaki slucaj, jest da mu nece nista vise pomoci od gore pomenutog sveca, ali eto.

Sedis, gledas u belo.
Pusis. Ubice te jebeni duvan, ali pusis, bole te kurac. Mozda podsvesno to i hoces. Da te nesto ubije.
Ali brzo, ne ovako natenane, polako, da umires na komadice.
Prvo ti je otupeo mozak a onda i ostala cula.
Kao pijanom, padne ti zar na ruku a ti i ne osetis.

Vracas film i pokusavas da ukapiras gde si zajebo. Sta si lose uradio? Voleo si je, tako kako si znao. Vise od drugih ali opet nedovoljno.
Kad si je upoznao nije imala nista. Cak ni roditelje.
Na zemunskom keju si uzeo kukuruz, kuvani, koji je ona pojela kao malo dete, umazala se do usiju i nosa. Tebi je to bilo simpaticno i smesno. Nekako cudno drago.
Uz tebe je dobila i tvoje roditelje, koji su je zavoleli vise i od tebe. Porodicu koju nije imala.
Bilo je trenutaka kad si je voleo vise od samog sebe, vise od majke i vise od svih ortaka u kafani, na gomili.
Kad si poklanjao sebe bez razmisljanja, pokusavajuci da je usrecis. I bila je srecna. Videlo joj se u ocima, u glasu, u pokretima.
Trenutaka kad si poslednju paru koju si cuvao za pljuge i burek dao za dve bele ruze.
Sutradan si grickao nokte i zickao od ortaka cigare, cak te nije bilo ni blam, jer su njoj te bele ruze znacile nesto.
Trenutaka kad si je, nicim izazvan odveo na more. Na tri dana, za toliko si imao kintu.
Razmisljas kako si joj dao 5 godina zivota. 5 godina.
Pet jebenih, srecnih, tuznih, veselih, groznih, divnih godina.
I onda nista.

Tako se siromasni student etf-a, arhitekture, gradjevine i srodnih fakulteta, da ne kazem masinskog, pravda sto skuplja kriske hleba iz menze.

Visok datum.
Kriza.
Puk'o si na ruletu. Sjebali te mangupi.
Ostao bez filera.

Moto radnika na televiziji.

Realno me zabole kurac.

Ovako su se nekad mlade i naivne cerke ispracale na put u razvijene evropske zemlje.

Nije zabranjeno da zevas u sve picke na ulici ali na kraju jebaces samo onu sto imas kod kuce.

Jedino sto mozete da pomislite ili ako imate muda da kazete, kad vam riba kaze da je trudna.

Pravilo koje je vazilo za porno filmove.