- Е, брате, 'де си пош'о?
- Како *'де сам пош'о*? Па, идемо сви заједно у град, 'начи, излазак, лооооодило, рибице, ово-оно, хехе...
- Такав с нама нећеш ни до станице ГСП-а, тебрекс, сори. Мислим, ионако су нам шансе да вечерас нешто смувамо равне јебеној нули, не мораш још и ти додатно да их умањујеш изгледом своје мајице и гиља...
- Што, бре? Шта ми фали?
- Па, оно што и нама, брате - *паре*. Само што 'сти, тебрекс, такав Гогољ дубоко у души да нема тих пара које би од тебе направиле једног *Достојевског*, капираш?
- Не...Ма, штo дуваш курац, Маре?!
- Брате...Крен'о си у град у распалим гиљама у којима си до пре сат времена игр'о фудбал са нама, а мајицу "*Lakosme*" не бих превише коментарисао, типа, добро ниси привукао лигње с пијаце како си осветлео цело јебено двориште сад каци дошао с њом...Боље остани гајби, фазон, још ћемо и батине да попијемо због тебе...

..............................................................................................

- 20, 50, 70, 120, 150, 155...А, брааате, је л' могуће да си само пет динара дао?!...185, 220, 250, 284...Матори, 'де нађе 34 динара, јееее...кол'ко је ово?...324, 344...***364***. 'Начи људи, имамо само 364 дингера, типа, фали нам још око 200 ђунти за пола гајбе...Ау, јеботе, који смо ми Гогољи, 'начи то је страшно!