Gojaznost je bolest današnjice. Gojazan čovek unosi prekomernu količinu hrane u želudac svoj. Debeo čovek voli da jede i pije. Naravno da će da voli da jede i pije! I mršavi ljudi vole da jedu i piju, ali oni se ne spominju kao ljubitelji hrane. Debeli ljudi ne vole što su debeli, a mršavi ljudi pričaju da ne vole što su mršavi, ali lažu. Mršavi ljudi i te kako vole što su mršavi. Foliraža žešća! Ja više volim debele ljude jer su to veliki ljudi. Mršavom čoveku novca i slave nikada dovoljno. Uvek će žudeti za nečim materijalnim ma koliko oni bili siromašni ili bogati. A debeli ljudi? Debelog čoveka poslužite parčetom gibanice i princes krofnom i u tom slučaju su njegove potrebe sve zadovoljene.
E, sad, postoji jedna velika nepravda koja izaziva bes u meni. Mršav čovek će da se razvaljuje od hrane. Brada će mu večno biti masna. To niko neće primetiti jer je on mršav! A veseli debeljuca pojede jedan kolač na nekoj proslavi i svi ga gledaju "koliko" jede. Zaista nema smisla. Diskriminacija debelih je na snazi. Mršavi se šale, nekad i pregrubo, na račun debelih, dok debeli zbog toga padnu u depresiju i odu u obližnju poslastičarnicu po još kolača.
Najgori neprijetelji debelih su dijete. Prosečan buca tokom života održi više od sto dijeta i opet je debeo. Ne vredi. Muči se i na kraju se ugoji još više jer se nakon dijete i te kako uželi hrane, a sem toga dijete koje se danas primenjuju su vrlo nezdrave. Zato, moj savet debeljucama je da jedu, jedu i samo jedu jer dijete uglavnom izazovu kontra efekat. Ko kaže da čovek po prirodi nije debeo. Ko kaže da kao takav nije stvoren? Možda su mršoslavi nenormalni.
O gojaznosti, bolesti najmilija, prisutna si od pamtiveka .
Oduvek se jelo i pilo.
Oduvek su rasli stomaci.
Jednom rekoh debelosti svojoj: “Što ne prošetaš do Jupitera da vidiš jesam li tamo?“
Vredelo nije ništa!
Pupak se gubi, a šlaufovi kao da su rezervoari svih pojedenih krem bananica.
Onda mi kažu da sam kao krofnica i tad pocrvenim od besa.
Jedva je vidljiva resa.
Naravno kad za obrok pojedem kilogram mesa.
E, baš sam blesa!
Pošto sam buca, manekenke ne dolaze u obzir.
Ciljam na bucke.
Dakle, tražim najslađu krofnicu sa kojom ću jesti i piti do kraja života dok nas salo ne rastavi.
Tražim krofnicu koja će da mi rodi bezbroj malih uštipaka.

Tri obroka dnevno su za mene mačiji kašalj.
Ja volim, brate, da jedem najmanje deset puta!
Jok, nego ću da pickam kao ove mršote.
Proći će im život u pickanju.
Sve to ludo i mršavo.
Postoje i oni koji su bucmasti celog života i celog života gladuju jer drže dijete.
Ja sam pametniji bucmanista, ja znam da mi je dembelioza predodređena i neću da se mučim kojekakvim ograničenjima kao što su dijete.
Dakle, oni su debeli i gladni, a mi malo pametniji smo debeli i siti.

O, živele projarice, gibanice, kromprići, pečeni pilići, sarmice, punjene papričice i sve vrste slatkiša - nek’ se mljackanje nikad ne stiša!
Živelo sve voće, sirevi, kajmakčalani, pasulj, blitve, lenje pite - nek’ su nam guze uvek site!