Hepi End
Нешто толико мејнстрим да је већ почело да смара. Џабе све недаће главног јунака током радње, када се крај већ унапред зна. Слепци ће проходати, инвалиди ће се пензионисати, главни лик ће да руку под руку са колегиницом, иначе врх пичком, шета улицом док камера епохално ради контра зум и приказује цео град унаоколо па небо на крају.
Иста ствар је и у порнићима, ма шта јој радио током филма на крају се зна, следује умивање.
Hepi End
Повољан искључиво због менталног здравља читалаца/гледалаца. И због очувања изгледа ноктију. На рукама. Мада, има доста савитљивих људи.
Hepi end
Нешто чиме одликује једно деведесет посто филмова и књига , главни јунак убија змаја и појебе принцезу, наравно , да је супротно , не би било толико занимљиво већини (осим ако немате фетиш према змајевима) . Појебавање тог хепи-енда је оно, поред радње, по чему се књига најчешће и памти.
Само прочитајте било коју књигу Стивена Кинга.
-Шчитао ону књигу што сам ти позајмио?
-Јесам, и јеботе, оволико се нисам истраумирао од кад си ми послао уан мен уан џар клип. Књига је била до јаја све до самог краја, чак сам се и обрадовао кад су спасили краљевство и вратили се кући срећни што су се најебали непријатељу кеве, али пред крајми умало није упао монокл у пиво кад сам дошао до сцене где два сина јебу мајку пред целим двором док их ћале гледа и стимулира хемороиде жезлом...
Шупичку материну, више не узимам књиге од тебе, који си ти болесник, а још већи је онај што је писао ово срање....
-Тај нерад , ово је до јаја књига а ти си сељак, уосталом сам писац јебе-не-вади
-Да,можда јагњеће печење и шприцер...
