Muza svih neshvaćenih i nezainteresovanih umetnika.

Устанеш у 7 сати како би одгледао најновије постере. Боли те паче за све, знаш да кад отвориш ту страницу нећеш видети хаха постере већ квалитетне да мораш да размислиш мало да би разумео фору. После тога отвориш дефиниције.....уфф како су тада дефиниције добре биле. Одеш до форума и испемујеш пар најновијих тема, попијеш бан и није ти жао јер се цео форум смеје твојим провалама. И не долазиш са дуплих него одрадиш бан до краја. Ако је субота, одеш на ВОС. Заврши се ВОС, а ти онда одеш кући и читаш дефке ортака које си тога дана на ВОС-у упознао. Понекад одете заједно на окупљање, напијеш се као свиња, одеш кући, а кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Отвориш најновије постере, после тога дефиниције, све лепо оцениш, истушираш се и легнеш да спаваш.

Sa jedne cigarete na drugu. Upaljača bez.

GILF.

Zamena teza koja jasno prikazuje pravo lice današnjih devojaka.

Istina, pod uslovom da su dovoljno pismeni.

Celokupna zarada od nekog posla. Onako đuture, komplet ugovori, dnevnice, putni troškovi, reprezentacija i pedeve. Sve priznato, a nepotrošeno, i naplaćeno, na gomili na kraju balade, učesnici, okupljeni, zadovoljno trljaju ruke...

Verbalna garancija za svaku majstoriju, pouzdana kao i reč onog ko je daje. Jedini problem su neizgovoreni uslovi eksploatacije jer ne kaže se džaba da traljavo odrađen posao drži vodu do prve upotrebe posle odlaska majstora.

Svojevrsni ekvivalent bankarskim reklamama, zvuči dobro i izgleda dobro, sve dok ne pročitaš tekst koji je napisan sitnim slovima.

Dobitak u kockarskoj igri. To vam je ono kada nas petorica bacimo po sto dinara pa zavrtimo kriket pa ko je najbolji nosi tih petsto dinara. Nosi šnjur, po narodski rečeno, i još plaća piće što se u toku igre pilo i često sve to izađe skuplje nego dobitak koji je osvojio. Petorica, na primer, neko kafu neko pivo... Jbt, bolje da dignemo ulog bar na stopedeset dinara.

Biće.

Uz religiju (po mogućnosti monoteističku), potreban i dovoljan uslov za nastanak jedne lepe epske pesme.

Nekadašnje BIH registarske tablice, nazvane prema davno popularnom televizijskom kvizu koji je imao samo dve igre, računanje i slaganje slova, ni nalik mnogo mlađoj sestri Slagalici koja ima i asocijacije, igru pitanja opšte kulture, a ponekad, ponegde, zaluta i poneka slika.

Suvoparne, kao i već pomenuti kviz, bez državne zastave ili grba, samo brojke i poneko slovo.

Frizura, šminka, dekolte i štikle u kombinaciji sa prodornim pogledom, osvajajućim osmehom, maznim govorom i vrckavim hodom.

Dete baksuz.
Mali vragolan,nevaljali.
Ne bi on, jebi ga, usud neki, jebem li ga, zapisano negde, da ga jebem, u nekoj zvezdi baksuzu pod kojom je rođen, kada su se pogledi tate slona i mame slona susreli na kasi staklorezačke radnje gde su se i jebali i jebali i jebali i jebali...

Glasno. Najglasnije. Kada se po pricipu spojenih sudova lobanja izvora zvuka interferentno poveže sa lobanjama u blizini pri čemu sve postaju izvor koherentnog ludila koji u potpunosti obuzme sve izvršne funkcije mozga, nesposobnog za bilo šta drugo osim da sluša.

Započeti dugotrajan i mukotrpan proces pregovora pri čemu se jedna strana trudi da ispuni uslove koje joj druga strana postavlja a sve u cilju ujedinjenja sa istomišljenicima i stvaranja jednog šireg entiteta u okviru kojeg će svi mnogo lakše postizati ostvarenje svih svojih, pojedinačnih, pa i nekih zajedničkih interesa, konsenzusom na najvišem nivou.

Nisu to klasični pregovori gdje su obe strane potpuno ravnopravne. Taj put jeste težak jer je strana kojoj se pristupa uvek na višem stepenu razvoja od ove druge i to više liči na otvaranje kutije prepune poklona, monetarne unije, pristupnih fondova, dobre zakonske i sudske prakse, međunarodne zaštite, sigurnosti i jednakosti. Rog izobilja, zar ne?

Odakle mi sada pade na pamet Pandorina kutija? Stvarno čudno...

Možda negde na svetu i ima većih meraklija od Turaka. Postoji određena verovatnoća da je i ta slika stvorena u svesti našeg naroda rezultat petovekovnog ispiranja mozga od strane domaćih oslobodilačkih snaga koje su nas sve vreme ubeđivale da su Turci len i neuk narod koji se po cele dane izležava, ispija kahve i čibuka i da samo treba da dignemo ustanak i da će Turci odmah podviti repove i otperjati u pravcu Carigrada. Neka istorija kaže drugačije, mada nije isključeno da postoji još neka, drugačija. Ovde isključivo na istoriju mislim.

Istini za volju, "merak" je turcizam, a mi je uveliko i naveliko koristimo. Možda mi i nemamo naše reči da opišemo merak? Da li uopšte znamo šta je merak? Ili, pak, sevap? Inuiti imaju na hiljade reči za sneg, da li oni imaju svoju reč za merak ili i oni koriste ovaj turcizam? Nisam siguran, ne poznajem nijednog Inuita a i čini mi se Turci nisu stigli do njih, a da jesu, ko zna kojim bi se jezikom tamo govorilo. Uostalom, šta će Turci na severu, gde je tu merak?

A "bujrum" znači "izvolite". Ali ne bilo koje. Ima njih raznih. **Ponizno** izvolite, **službeno** izvolite, **tek tako reda radi** izvolite. Ali ne i **saću da ti lagano, sa merakom, jebem mater** izvolite.

Tanko narezati.

Relativno brza promena neke fizičke veličine.

Subjektivan opis promene jer zavisi od utiska koji na slušaoce želi da ostavi onaj koji navedeni izraz koristi. Sigurno da baterija telefona ne pada "na oči" ako koristiš internet ili GPS navigaciju ali ukoliko si informatički osvešćen i ne možeš da zamisliš život bez stalne veze i priliva informacija naravno da ćeš upotrijebiti izraz iz naslova, čisto da drugima staviš do znanja koliko ti je sve to bitno u životu.

Trenutak istine.