Kad uleti nešto međ’ misli ili u život bez obzira na potrebu, želju ili nameru.
-Deda, ovi tvoji će da ti vrate penziju na staro.
-Sinak, nit’ su moji, nit’ su me pitali da uzmu. No, hteo-ne hteo, sada to treba da prihvatim kao povišicu.
Zadnji primjer ti nije dobar, jer hteo-ne hteo, znam za njih troje, ne mora da se desi nikad, osim ako te ne povuče neka želja, kao kad ne možeš da se zaustaviš da odgledaš do kraja hiperrealni snimak klanja ili ostatak od pola glave osobe koja se raznijela sačmarom. Dakle može da se izbjegne ali može i da se opravda kao svjesno izlaganje užasu iz čiste ljudske radoznalosti.
U pravu si. Brišem.
Bolje je bez drugog primera. Hvala.
Prijavi se da bi komentarisao.