Најгора ствар коју можете да урадите након дватесетоминутног чекања на станици. Попушили сте две пљуге следећи филозофију "чим запалим, долази бус", пуни наде зурили у смеру доласка аутобуса, дозивали космичке силе како би охрабрили мајстора да нагази гас, прчкали именик на телефону. Ипак, превоза нема. Јеби га, кренућете пешке, мислећи "па то су само четри станице".
Чим сте изгубили станицу из видокруга, а следећа је удаљена још толико, поред вас проћи ће три полупразна аутобуса, један за другим. Не остаје вам ништа но да се тешите како је ходање здраво.