Улазак у четврту деценију бивствовања, ожењен, двоје деце, бедан посао и још мизернија плата. Месечна кирија за стан и опомена за струју пред искључење на столу у истом. Завршена средња школа или можда факс, чешће приватни него државни, мада опет је свеједно. Ниси у странци јер те политика не интересује, али у друштву ипак пљујеш Вучића, каткад и немајући подесне аргументе. Не можеш да објасниш тај извесни анимозитет, али ако ништа његов те глас иритира.
Предиспозиције имаш, кренуо би предузетништво, али немаш да уложиш, сад си ту, крећеш се у месту, трпиш, ко зна, можда нешто боље искрсне.