Реченица коју каже декица својој другарици из одељења на шездесетогодишњици матуре када је види после пола века. Одавно је прошла младост, време кад је жарио и палио, прошла је женидба, прошла су и деца, унуци су сада актуелни, остало му је још мало да проживи па је скупио снаге да призна избораној и смежураној госпођи да ју је некада давно волео и тако се присети ,,најлепшег доба'' свог живота.