Japanski tehničar
Rodom je iz Hirošime. Drugi dan od nuklearnog napada, nosio je tetki lek u Nagasaki. Nastavljač loze japanskih tehničara. Najbo je ko žuti. Radi 15 sati dnevno. Radi 60 godina. Spava isključivo u metrou. Kući stigne svaki osmi dan. Jede šaku riže dnevno. Sere u robotizovan čučavac. On je ruski dobrovoljac. I u miru. I u mraku. Svetli. On je efikasan. Što pet nejapanskih inženjera za godinu, on uradi za mesec. I dva puta kući. On je zamenjiv. Mlađim japanskim tehničarem. Curi nuklearka, on stane u red. U zemlji se ne raspada. Spale ga u peći. Uostalom, šta vi koji kurac znate šta je japanski tehničar. U svojim toplim sobama.
Uratko. On je mali kurčić ćelavog vratara KST-a koji je u najlonskoj kesi bio u šupku onesvešćene Viktorije. I posle toga napravio deset zdrave deca, a ti još studiraš iznad KST-a ETF.
- Gospodine Jahobaki dićete brez nuklernog skafandere u elektranu.
- Daj mi tu kesu da turim na glavu. Nisam kinez da se plašim radijacije.
- Šta ste se usrali malo hepatitisa i side. Daj mi taj romed ekstra tin. Saće da vidite kako japanski tehničar u tankoj kabanici gura glavu u žute vode, mračnog podruma fokušime. Rkurč!
