Opis momka koji vuče bukagije, neku uštirkanu matorku kojoj je pokojni muž, policijski major, ostavio stan, lovu od skretanja pogleda na računu i razradjen biznis tri butika zdrave hrane. Jebe za pare! San svakog Srba koji svojevremeno zapalio za Rimini, a nije bio kadar da drpiše Alfa Rome'e i seče ih fleksom, pa želeo bar jednu musolinku da je održava svojom velikom balkanskom krivom.
Tokom tranzicije ovaj vid zarade je potpuno zamro, uostalom, kao i svaki drugi koji generiše labilno radno vreme, godišnje odmore i jednog šefa koga je preporučljivo jebati baš onda kada je nadrkan. Žigolo, nekada cenjena vrsta koja izumire. Nekada smo bre i kurac izvozili po zapadnoj jevropi, a bogami i u nesvrstane. Sada, iako je balkanska kriva jeftinija nego što je ikada bila, nema gde da se plasira kao finalni proizvod. Malo tržište, plavi pasoš, vibratori i dildoi su je pregazili kao feminizacija zidarsko pivo. Doduše, ukinuše nam granice! Možda, se balkanska kriva vrati gde joj je mesto i opet bude urolana lirama kao babina sarma. Neće, jebiga, ukinuli i lire!