Policajac.. Svako drugo dete je to htelo to da bude kad poraste jer je imalo ludog dedu s pištoljem koga su se svi plašili. Dete gleda i kapira da je to do jaja zajeban posao: juriš krimose, nosiš pištolj i pancir, niko ti ništa ne može jer možes da ga hapsiš i da kažes da te napao na dužnosti (i da ga pošalješ na Goli otok, u to vreme), imaš onu značku i, najvažnije, lude drugare koji su tu uvek da nekog ujedu za glavu za tebe (solidarni kao taksisti).. Zajebano.. Mnogo zajebano kad si mali.. i kad nemaš veze sa životom..

Posle, kad shvatiš da ti je glava u torbi non-stop za 40.000 dinara i manje (jer živiš u Srbiji i jer ovde niko ništa ne poštuje. Da se razumemo - volim Srbiju, al tako je, nisam ništa izmislio) i da imas žuljeve na nogama od onih cipeletina i da se ne pitaš ništa kad izađe neki nazovi-huligan/bahati-klinja-iz-provincije-koji-je-došao-da-sruši-Beograd da te kamenuje jer je nezadovoljan jer ga ne vole mama i tata, e onda više nije tako zanimljivo.. Al je časno, da se razumemo..