06:30h. Zvono koje si sam podesio da "diže iz mrtvih", a telefon postavio na oko 6m od kreveta, izbacuje te iz "na razne načine" ugodno zagrejanog kreveta. Ustaješ se i jedva hodajući odlaziš do wc-a da obaviš sve neophodne higijenske radove na/po sebi (koje si već odavno sveo na minimum), oblačiš prvu odeću pri ruci, a to je uglavnom ona od sinoć, i silaziš niz gomilu stepenica... Na izlazu iz zgrade, pri prvoj pomisli na "količinu" dana koji te očekuje, sa oluka ti pada ogromna kap za vrat i uredno ti poželi dobro jutro. A!