Kao i svakog radnog dana, keva seda na svom mesto na kauču, koje je rezervisano samo za nju, ista situacija kao sa Šeldonom. Uključuje tv, kad ono volume 77 jebo te. Smanji ona polako, prebaci program, kad ono počinje turska serija. Ona gleda da nema slučajno neke mušice koja će joj smetati, a onda mene pogleda oštro, kao da mi govori: "Očekujem potpunu tišinu, ili napusti sobu!". Kada je Ali Riza sjeb'o stvar, keva se nervira, i sve joj smeta. Telefon zvoni. A ona će meni: "Ajde bre, vidi koja budala sada smeta".
Javim se ja, kad ono tetka, koju ona obožava i sa kojom se dugo nije čula. Kažem joj ko je, kad ona gleda čas u telefon, čas u seriju i razmišlja šta da uradi. Posle dva-tri minuta, kaže ona meni: "Reci da sam otišla kod Mire na kafu, ne mogu da se javim!" I ja to učinim. Pred kraj serije, konačno da joj se nešto svidi, ona sva srećna, ali prp, baš tad se završi serija. Ona gleda bledo, jer mora da čeka još jedan dan da bi videla šta će se desiti. Ona ustaje sa kreveta, i kaže mi "Odelo za peglanje, brzo!" Te četiri reči, hvala Bogu, govore da se glupa serija završila i keva se vraća svakodnevnim obavezama.