Осећање ниже вредности због места живљења или порекла. Особе које пате од овог комплекса развијају два основна типа одбранбених механизама:
а) Тежња ка ''урбанијем''. Пресељење у што веће, урбаније насеље, град; што ближе центру. Лагање о пореклу (углавном се наводи најближе веће место нпр. кад особа из Обреновца каже да је из Београда или кад особа рођена у Зајечару напише на Фејсбуку да је рођена у Београду).
б) Ниподаштавање оних који су из мањих места, презир према ''малограђанштини'', ''сељачинама'', ''провинцијалцима''... На пример за особу из центра Београда сељаци су они који су ван ''круга двојке''; Они са Звездаре су ''супериорнији'' у односу на особе са Бановог Брда; Људи са Бановог Брда се теше да су ''сељаци'' у Лештану; Лештанцима су пак Нишлије ''провинцијалци''; Нишлије мрзе Лесковчане; Лесковчани кажу да су ''бољи'' од Власотинчана. Ко живи у Власотинцу подсмева се комшијама из околних села. Људи са села налазе неке који су на већој надморској висини па кажу за њих да су ''планинци'' итд.
Комплекс провнцијализма је само део сепаратистичког духа који царује овим просторима. За неког Парижанина или Њујорчанина крајње је ирелевантно из ког дела Србије је неко. Скуп предрасуда које странци имају о Србима исти је за све Србе. Али нама је очигледно битно из које смо ''махале''...