Refren iz popularne pesme koji se koristi za opis partimanijaka u ranim jutarnjim časovima.

Nešto lošija vijagra.

Док је мрака биће и вампира. И то оних алавих, незаситих. Али, ово је посебна врста вампира. И ова крв је нешто другачија. Није црвена, ни плава, чак није ни течна, него је папирна и гвоздена. Тако је и овај вампир као слот машина - гута и папир и гвоздено, а све праћено уз музичку подршку гитаре и крештавог гласа који те обавештава да тонеш, све дубље и дубље. Ипак, с времена на време сване, а вампир к'о вампир побегне у своје гнездо.
Данас, кад је глогов колац постао јефтин, а бели лук расте и поред пута, ни сребрни метак није проблем набавити, лако је смакнути вампира. Једино је мало заказао крст и света водица, разумете ви мене.

Kad pukneš svu kintu sa ortacima uveče u kafani, pa ujutru prosiš za hleb.