Kuc-kuc

Simpatična onomatopeja kucanja o vrata, koja se krajnje bojažljivo izgovara, kada nesigurni i manji od makovog zrna zakoračimo u prostoriju osobe od autoriteta, iako smo već uveliko ušli, a vrlo često, prethodno na vrata zaista i zakucali.

- Heh, kuc-kuc, dobar dan, doktore. Nemam zakazano, ali...
- Sačekajte ispred, pozvaće vas sestra!