Kada u autobus uđe radnik "Gradske čistoće".

Dadoh dva dinara, prevarih se grdno, mislio sam srati a samo sam prd'no.

Tin Ujević

Toalet ti izgleda daleko. WC šolja još dalje. Tek što si progutao prvi gutljaj jutarnje kafe, urlaš i isteruješ ženu i decu iz WC-a i hodnika koji vodi ka njemu, trciš poput Foresta Gampa, sedaš na presto, ali - ništa. Samo jedan golub laganim letom odleti ka ventilacionom otvoru.

Kad zvučnici na kompjuteru "polude" a nikome u prostoriji ne zvoni mobitel.

Nestrpljivi aplauz mase pred nečiji nastup koji te iscima da pomisliš da počinje, kad ono jok.

То је онај лажни осјећај који сви мрзимо,који вас тјера у WC а тамо вас чека разочарење јер из вас није успјело ништа да изађе.

То је једна веома деликатна ситуација , када вас у сред добре журке толико откине стомак да вам суѕе саме потеку и док трчите до најближег WC-а просто се опраштате са својом родбином ... када коначно стигнете до циља (потребна је миллисекунда за скидање) тада се само једно каже Боже помози , и уместо да се истоварите онако жестоко ви само избаците велику бучну токсичну гасну бомбу од које плочице одпадају.