Znate ono kada leti po +40 stepeni u hladu,kada vam se ne miče nigde dalje od kuće ili barem klimatizovanog prostora morate da izađete do grada da obavite nešto?I tako, pošto ste se konačno naterali da izađete iz kuće i dovukli do stanice znojavi kao prasići,čekate jedno od čuda gsp-a.I kada se ono konačno dobaulja skroz rapadnuto,sledi legendarno beogradsko zadovoljstvo!Ugurati se,ući,obezbediti prostor za disanje,stati na tuđu,a ne dozvoliti da neko stane na tvoju nogu,izbeći đaćke torbe,pijačne zembilje,laktove narodnih heroja,pa srećno i zadovoljno sići na zadnja vrata,jer su se srednja upravo zaglavila,pri čemu treba ubediti ostale putnike da, eto, bas tu silaziš,a da srednja vrata ne rade i šofera da sačeka dok ubeđuješ ostale putnike i saslušaš njihove najlepše zelje koje se odnose na tebe,tvoju porodicu,uzu i širu rodbinu,probijajući se do zadnjih vrata,koja će ti se ,upravo kad stigneš do njih,zatvoriti pred nosom ,jer su unutra ušli svi koji su mogli da stanu,a ti - šta si čekao do sada?