Lenja guzica je naziv za samoživu, egoističnu osobu koja pretežno živi u zajednici da roditeljima i/li dedom i babom, i naprosto mrzi da napravi bilo što za druge jer je naprosto lenj i nezaintresovan. On neće da odbije zamolbu, ali će nastojati da je, ako može: ignoriše, izmisli neki izgovor ili prosto ne bude u blizini gde može da bude zamoljen.
Bez obzira što im može da zahvali krov nad glavom i hranu desetljećima.
On živi u nekom svome svetu i interesima i ne voli da ga se smeta, živi po principu "pusti me na miru". Obično voli pivu, mezu, kompjuterske igrice ili surfanje internetom kada je sam u svojoj sobi. Obično je mirnija osoba nesklona ekscesima, za njega nećete da čujete kako susedima stvara probleme (osim kada treba da čisti sneg pred zgradom), ali ih ni ne rešava, pa radilo se i o pregoreloj žarulji.
Debela guzica se u takvu situaciju ili rodi (pa ne ode) ili se priženi, ali retko kada možete da ga se rešite, pogotovo ako je jedino muško u kući.
Za tu kvalifikaciju nije bitna razina obrazovanosti niti trud na poslu (ako ga ima), nego odnos prema ukućanima.
Ukućani ga toleriraju jer:
1. je mamino/babino zlato
2. lenjoguzičari od puberteta i toliko su se navikli da ne znaju kako je nemati lenju guzicu kao ukućana. Bez obzira što mu je sestra u međuvremenu završila fakultet istovremeno radeći, udala se i odselila u Nemačku.

Da bi održao status quo, Lenja guzica aspolaže nizom veština za samoobranu, koje se dele na pasivne, poluaktivne i aktivne.

Aktivne se sastoje u repertoaru i vrlo maštovitih izgovora sa ciljem trenutačne odgode zamoljenoga.

Poluaktivne znače izbegavanje okruženja u kojem bi bio zamoljen da nešto učini. Tako će da se zatvori u sobu ili da izađe iz stana, uz čudno potrošene baterije na mobilnom ili zaboravljanje istoga doma.

Pasivne: on ignoriše sugovornika u situaciji kada bi bonton nalagao da se ponudi da uradi nešto, jer, kao "nije čuo".