Кад ни одлазак у ћошак више не помаже, као ни чупање за зулуфе или пацке лењиром по длановима, онда те учитељица пошаље у "магарећу клупу" која се обично налазила негде у ћошку учионице, иза свих, да седиш сам. И ту седиш цео дан а можда и дуже, док се учитељица не смилује да те врати на твоје место. Ако има још неки "магарчић" он седи у другој магарећој, да не бисте причали. Био је то врхунац дискриминације. Тотална беда. А ко за инат, сви се за време часова окрећу и гледају те са висине... Јој, земљо, отвори се!