Marijanče je nalakiralo nokte svežom sluzavom kurčevom vodicom i sada čeka da se osuše pirkajući u sećanja šaranovog loja i kožice pa je tako došla i do gadnog braonkastog dela koji nije baš ljubila pa ipak bi progutala, zanimljivo je to: nekad ti je gadno baš do povraćanja a nekad ne, nekad je to obična sasvim stvar neprimetna, uostalom kao i život, od tih promena stavova вртело би јој се у глави па је избегавала да мисли и скутурила би се често у тај наставак свог имена - "че", ту је некако била "то" и осредњи женски род, меропаx женског рода, остављена на миру од гиздаве високе и окрутне маријане и мучног странствовања од себе, маријанче јој је даривало топлу пећ и шамар уз осмех скућења, дечји размаци између зуба, топла каша на крају крајева.