Најпознатији српски син, након свог имењака Милошевића. Ако је у другом случају, мама малог имењака тврдила да је он вредан младић зато што је носио гајбе са кока колом и џакове кромпира да би зарадио џепарац, отац малог Марка Мишковића - велики Мирослав каже да је боље да Марко ради у Ц.Звезди и тако убија време, него да седи по кафићима и не ради ништа. Е сада, то што се Марко ретко када појављује на свом радном месту, као први финансијер клуба не даје ни кинту, поставља келнера за председника, блеји у Америци и што уопште не обавља своје службене дужности док се клуб распада као труп мртваца након шездесет дана од смрти је сасвим неважно. Најважније је да је лепи Марко жив и здрав, јер на младима свет остаје! По тој логици, Србија на Марку остаје...