Poslednje zajedničko putovanje celog odeljenja, generacije. Nije bitno gde idete, koliko vremena provodite u autobusu, bitno je da ste sa društvom, sa ljudima sa kojima udišete isti vazduh već četiri godine. Mesec dana pred polazak polako počinje da vas hvata euforija. Ko jebe školu, misli su okrenute ka onome što će se desiti u tih nedelju dana. Veče pred ekskurziju niste sklopili oči od uzbuđenja, razne misli vam se motaju po glavi. U šest ujutru dolazite ispred škole, i to je to.... Narednih nedelju dana ćete pamtiti celog života. Pakujete se u autobus, mesta se zauzimaju na juriš. Krećete. Niko ne spava, trešti muzika u autobusu, svi pevaju bez obzira na pesmu.... Vrte se vesele devedesete i sranja iz ovog stoleća mada vas nije briga. Ako ne znate tekst, jebe vam se, natucate reči. Ono smaračko odeljenje traži da se muzika stiša na šta profesori drage volje pristaju, al' kurac, na vreme ste se organizovali i kupili megafon. Ko ih jebe, sad je muzika još glasnija. Raspevana četa nakon par sati vožnje stiže do granice i izlazi iz zemlje uz rigoroznu kontrolu smradova na granici. Sve se nastavlja kako je i počelo, a opet je tako različito, do jaja vam je. Stižete u hotel oko deset uveče, ali ko ga jebe, niste došli da bi spavali. Počinje žurka. Viski, vodka, pivo i ostala alkoholna pića se toče u nenormalnim količinama. Raspoloženje na vrhuncu, boli vas uvo za sve. Ujutru se malo čega sećate. Krećete u obilazak.... Posle petnaest minuta praćenja vodiča vi i par ortaka se odvajate od grupe i krećete u oblazak lokalnih znamenitosti: picerija, stadiona i ostalih bitnih stvari u tom gradu.... Stadion niste našli jer imate dva sata slobodno, a on je u pički materinoj, na drugom kraju grada, ušli ste u piceriju i nakon deset minuta sedenja konobarica vam je rekla da ne služe picu u to vreme.... Jebe vam se za bas i polazak, važno vam je da hasate nešto. Kupujete neku picu na parče (po tri parčeta svako) i posle prvog zalogaja shvatite da će vam trebati urgentni ako pojedete još jedan. Stomak je prazan, pa na silu pojedete ta tri parčeta, nemate vremena da budete otrovani. Kulirate bol u stomaku, ionako nijedna bakterija neće preživeti sledeće pijančenje. Kasnite na autobus, razredna vas smara. Stižete u hotel kasno uveče. Ovaj put nema žurke, čuvamo se za sledeće veče, proslavu ortakovog osamnaestog. Vas desetak se okupi u sobi, nabavi velike količine pivčuge i cepa poker. Oko tri uveče vas i poker smori, vi i još par kockara ste odlučili da zapičite malo na plažu. Neko je zakuntao u vašoj sobi, napolju je deset stepeni, vetar duva k'o nenormalan, a vi ste u šorcu i majici. Boli vas kurac i izlazite. Odustali ste od plaže i rešavate da obiđete mesto, da se ne bi smrzli. Oko pet ujutru se vraćate u hotel, vas sedmoro se potrpate u trokrevetnu sobu i pokušavate da kuntate, al jebi ga ne ide. Ujutru, na doručak ne idete, jebala ih dečija radost. Opet sledi dugačak put, obilazite još neki grad i stižete u hotel oko jedanaest uveče. Ortaku je rođendan. Kreće slavlje, slično je prvoj večeri samo sa mnogo više alkohola, a vrhunac je kad i razredna dođe da cirka sa vama. Oko dva noću vas ostavlja da ludujete i kreće havarija. Ogromna grupa pijandura se ljuja po hotelu. Nemate pojma šta ste radili pre dva minuta, zaboravljate i povod ove žurke. Budite se oko sedam, ako meditiranje po hodniku i nekoj sobi pitaj Boga čijoj možete da nazovete spavanjem. Sledeća dva dana su veoma slična ovom. Od cele Italije vas je najviše oduševio maskirani lik koji kod fontane di Trevi na vašem maternjem jeziku prolaznicima viče: "puši kurac". Slikate se sa njim i tražite nešto za has. Dolazi i taj poslednji dan i možda i najluđa žurka do sad. Ujutru u glavi imate crnu rupu, ne sećate se ničega, kondome ne znate da li ste iskoristili ili izgubili. Ranom zorom krećete za Beograd. Nakon dobrih 15-16 sati klackanja "Lastom" stižete kući. Svi očekuju priče o ekskurziji, o Italiji, a vi ne znate šta da im kažete, znate samo da vam je bilo do jaja. Vaši vam traže slike, al' im ne date pod izgovorom, da ih nemate, nego da trebate da uzmete od nekoga (iako na telefonu imate oko 500-600 slika). Nakon detaljne cenzure prikazujete onih preostalih petnaestak slika na kojima ne delujete mnogo pijani. Svi srećni, svi zadovoljni. Krivo vam je što više neće biti ekskurzija. Prvi put u svome životu pomislite kako vreme stvarno leti.