To je potreba koju osecas posle silovanja tvog razuma i uzasnog napora da posle istog ostanes fin.
-Na poslu,na sastanku sa nadredjenima,kada uljudno klimas glavom,a oni pricaju nesto bez veze sa temom zbog koje uopste prisustvujes;
-Na poslu,sa koleginicama na pauzi,gde se razgovori svode na nove cipele("Stvarno su super!")i na:"Dolaze oni iz KG sto daju srebro na platni spisak!");
-Na slavama,zavetinama,i ostalim prigodnim dogadjajima,kada ste prinudjeni da sedite za stolom sa vrlo medjusobom razlicitom grupom ljudi....itd.