Гомила измучених људи у препуном јутарњем аутобусу, толико стиснутих једни уз друге да су постали једно, безоблична маса која се труцка у ритму старих точкова, џомби на путу и одсуства достојанства. Сардине у конзерви на куб.

Ове људске фигуре подсећају на гротескне карикатуре, силом градске вреве спојене Франкештајне данашњице.

Ту и тамо провири прамен неговане косе, ћела, једно зелено, једно плаво око, једна детиња и једна старачка рука, једна крупна дојка и маљави стомак. Лева страна тела заудара на зној, десна на скупи парфем.

Из грла им се отимају мукло нервозно режање, неартикулисане зверске псовке и измучени крици.