Studentska
Најмања новчана казна за прекршај учињен у саобраћају, изнуђена униформисаном представнику саобраћајног реда од стране грешног, али полицајцу (из само њему знаних разлога) симпатичног учесника у саобраћају.
... после пола сата убеђивања:
- Добро, ајде, видим да нема пас за шта да те уједе. Прећи ћу преко свега и пуштам те уз студентску за ова искључена светла, нек иде живот. Нађи негде сома и по и уплати у року од осам дана. Бриши док се нисам предомислио. Срећан пут господине и возите безбедно.
Poništen ko poštanska marka
Безвредан. Који, ето, постоји и даље, али је престао да буде корисно употребљив. Помножен са нулом.
Компарација која може представљати тренутни опис личног емотивног стања, као и вербално упућену претњу.
- Шта је Шоми, да ти није умро неко па си тако сјебан?
- Ма брате... Поништен сам ко поштанска марка. Није нико умро, него сам малој купио кецељу за рођендан. Зајеб... Нисмо више заједно. Још је волим. ...
_________________________________________________________________________ - Ало, мајмуне! Не помериш ли кола совог места има те поништим ко поштанску марку, шчуо?!?
Distanciranje
Захлађење у међуљудским односима услед наглог опадања до тада гајених позитивних осећања према одређеној јединки или групи. Изненадни и осетни прекид дотадашњег начина комуникације, чији се узрок најчешће не оправдава дистанцираној страни.
Нема никакве везе са физичком удаљеношћу, већ је искључиво реч о оној емотивној, која се манифестује како смањењем учесталости контактирања, тако и хладнијом вербалном и невербалном комуникацијом приликом тих ретких контаката.
Може се десити и без конкретног оправданог повода, већ само на основу индиција – сумње у честитост оностраних намера.
Када је љубавно дистанцирање у питању, може се појавити и у облику припреме терена за наступајући трајни прекид и онда се, за разлику од горе наведеног, спроводи са намером.
Ujedno
Наизглед једноставна српска реч од шест слова, која указује на двојаку функцију бића или ствари.
Злоупотребљена у систематизацији радних места, чини срж савременог концепта запошљавања којим се тежи да се са што мањим бројем запослених покрију све области којим се организација послодавца бави.
- Шта има, матори, нема те данима на вопсу?!?
- Запослио сам се у фризерском салону "Шишка". Не стижем на пиво, јер, поред тога што сам фризер уједно сам и књиговођа, а ако затреба одрадим кречење и одржавање соларијума.
-------------------------------------------------------------------------------
- А видиш ли, сестро слатка, оног младића под липом иза летњиковца? Е то нам је баштован, уједно јебач. Мислим, мој хихихи
Rondanje
Ρомињање које није погодно за дремку, због силне иритације изазване појачаним звуцима неравномерних удараца крупнијих капи о лимене и друге бучне делове ближих објеката.
Карактерише га и несносна дужина трајања, што у коначном тако утиче на расположење да може да избаци из такта.
Киша је тако рондала да сам у једном тренутку пожелео да комшија поново крене да реновира гајбу.
Topolska 18
Ма која адреса на којој станујеш у соби као подстанар.
- Уђи у кредит буразеру. Девет градова си променио, цео живот си у Тополској 18. До сад си могао да отплатиш две трећине.
Uspopak
Богоугодни и помало поштени члан помоћнога особља реду свештеноме.
Није свештено лице, али је увек ту – уз попа.
Успопак.
– Шта ти је рекао отац Макарије за крштење?
– Ма не могу ни да дођем до њега, увек ми се онај успопак врзма ту. Те отац је на служби – не може сад, те отац је код владике – не може сад... Дајте Ви мени новце, ја ћу да Вас утефтерим и обавестићу оца Макарија о термину обреда. Дај новце попу, дај новце успопку...
Jednom
Више је то од једанпут. Опет, за свако Jednom колико год их је, тачно знам када, ког датума и у колико сати. Знам и колико их је било. И без обзира колико давно, опет их се до детаља сећам, иако сам с памћењем одавно кратак. Знам и који је дан био, али не, нећу вас оптерећивати тим тривијалним податком. Јер, ма колико тривијалан био за поенту моје приче, могли бисте на основу тога да погрешно закључите да још увек гајим некаква снажна осећања.
За једно Jednom сећам се, био је уторак, а она кренула на разговор за посао. Ем што већ касни по обичају, ем што још увек још није одлучила које ће ципеле да обује. И пукне јој нокат на средњем прсту десне руке, док је закопчавала рајсфешлус на оним панталонама за које је тврдила да су сиво-зелене сова боје, а псује кроз зубе јер је у устима држала ону црну шналу за косу што на врху има неки плави цвет... ето, само један тренутак и удаљих се од теме. Ех, шта ти је окидач...
Како рекох, више је то од једанпут, али Jednom и нема сврху да просто дочара саму бројку пута којима се нешто слично десило. Нити збир више тренутака који су се по једанпут догодили, а у вези су са мојом причом. Напротив, замењује управо све наведено и олакшава ми да се држим теме, иако свако Jednom и представља посебну тему вредну причања, сасвим своју, заиста сасвим посебну и на крају сасвим сетну, којом бих вас - без обзира на број сјајно духовитих момената у њој - можда и растужио. Или бисте на мене гледали са непожељном ми дозом безразложног сажаљења. Зато ћу рећи Jednom, нико неће правити питање, и наставићу све док следећи саговорник не узме реч. А ја ћу га посматрати док прича, куртоазним покретима главе пратећи његову причу и повременим климоглавима одобравајући ставове (које знајући га, сасвим сигурно износи док говори), присећајући се изнова оног Jednom преко којег сам прешао док сам говорио.
- Која је она Ленка лујка, ладно је показала лику средњи прст кад је питао да ли бисте могли да почнете већ данас хахахахаххахааа Шта ли је с њом, јеси ли је видео скоро?
- Jednom је прошла крај мене, с неким типом ког сам знао само да се јавим.
:скрила је поглед на време, ал сасвим довољно за жур у мојој глави:
Кхм, Да беше 20. јануар, тачно знам због Светог Јована. Ја кренуо да купим капу буразеру, знаш оне као руске шубаре и њих двоје били ту. Него, не би ми поверовао, каже продавачица 5000 динара, делује Вам скупо али је прави квалитет и нећете се покајати. А продавачица сису што има, мислим се у себи е то је квалитет и не бих се кајао :Ипак, еј - све то дође на своје. Одавно правила знам, само туге се броје:
- Па јеси ли купио:
- Молим? Сова? Сиса! А, капу. Па нисам ја, како ме је Jednom назвала Џуџубејац, за јебену капу да дам пет сома...
Idiotski rez
Добија се на ватреном крштењу приликом жељно ишчекиваног гађања из снајперске пушке. Као и сваки површински рез, релативно кратко остаје видљив. Али јадника који је положио право на ову успомену душа боли дуго након одслужења. Могуће и до упокојења последњег војника из исте партије. Јер надимак је тај који не бледи, а чува се од заборава у виду обавезне теме сваког окупљања класе.
Војнички жаргон.
Односи се на ожиљак утиснут у пределу челенке изабраног гуштера-снајперисте, настао приликом гађања из снајперске пушке. Оставља га окулар оптичког нишана услед комбинације јачег трзаја пушке (него што има она из које је до тада пуцао) и превише блиског држања главе оптичком нишану (који до тада није користио). Изнад носа уцртава један отисак који може бити различитих облика (пун круг на сред чела, горња или доња половине круга, леви или десни полумесец, само цртица и слично). Носилац титуле је идиот, јер је на мукотрпним (теоријским и практичним претходним) припремама од командира инструктора шесманздесет пута чуо да неправилним радом може доћи до повреда оваквих и онаквих, и пар десетина пута попио пацку у главу јер није заузео правилан став.
- РЕЗУЛТАТ ГАЂАЊА!
- Нема потребе госн капетане, и они пилоти озго из кокпита виде да је у овој смени Петровић идиот.
- Петровић понавља гађање, осталима дај ВОЉНО!
Štikla kleca, a?
Може бити упит, може коментар, али и старт (или барем покушај истог).
У последњем случају то је покушај млађаног пастува (са безрезервном вером у себе и свој шмек, пропраћен обавезним намигом) да својим ставом тек упознатој женки стави! до знања да је она његова и да ће убрзо доћи до сношаја, те да се она ту ништа не пита јер, забога, очигледно је да је на саму његову појаву већ овлажила до колена и спремна да му се беспоговорно пода, хипнотисана таквом једном појавом покушавајући да врати своје лево стопало у нову ципелицу... Срећно момчино.
У осталим комбинацијама ваљда се јавља као опис неког прекурца (?!) када о истом причају препичке. Или неке шипарице, шта ли.
- Шта то би мала? Када прође син јединац штикла клеца, а? Боби, драго ми је. Крећи, за три минута ми истиче паркинг а наредни сат не плаћам ако нисмо заједно на задњем седишту мога аута!
Mišak
Од Мише вишак.
Нити је то било какав вишак, нити је то било који Миша.
Сврстан у редове магационера, с почетком своје каријере Миша је обећавао својим поштењем. Увек му се могло веровати и стога му је, као таквом, и поверен одговоран (ал' руку на срце не и нешто компликован) посао. Са задатком да прати примање и издавање робе из магацина и обавезом да санкционише сваки покушај преваре (било у количини или квалитету), Миша је деценијама одолевао честим притисцима да подлегне превари зарад **(поред осталог) и своје** користи.
И није подлегао.
Кратко му је до пензије и, рекао би ''ситноо'' дослужени помоћник нишанџије. Остарио је Миша, пројахало је преко њега шефова, променила су се и правила, а осавременила роба. Све је ново и свакакве је другачије робе. Само је Миша исти. Донекле.
Дозволи и он себи сада да, понекад (мимо за њега новог прописа), остави изван магацина неку робу за коју по личној процени није имао основа да је прими или би могла да преноћи испред врата. Тако незаштићена и на око упадљива, та роба је сваком послодавцу вишак. Али старијима, и у тој фирми оседелима, она није вишак - него, од срца *Мишак*. Баш као и Миша, стари олињали мачак који никога не дира и ни од кога ништа не тражи, а знајући да му се ближи крај радног века слабо ко га и њега узнемирава. А опет је ту. Таква роба, тај мишак, *седи ту и леба не тражи* а проверено никоме није озбиљније ни примамљива за отуђење. Чак и да јесте, Мишина је и не дира се. До укњижења.
- Шта ће који курац ови рисови папира овде?!? На ходнику имамо вишак, а ови из финансијског кукају да им фали?!?
- Не смемо то да дирамо шефе. Неки магационер је то оставио испред и кад их питам сви ко омађијани говоре ''Какав вишак, будало, то је мишак. Не дирај!''
Nagazio Minu
После мукотрпног рада пуног самопрегора и личних одрицања, постигао је циљ умочивши га у (по правилу лепо) женско чељаде по имену Мина.
- Види ону малу што пркоси гравитацији, сва је тако јебозовна с оним сисићима!
- Пре ће бити експлозивна, Мина јој је име хехе Џентлимени не причају о томе, али ја сам нагазио мину ако ме разумеш хехехе
- Tо оно кад си био избеглица?
- ?!?
Što mi je veći, to mi je manji
Школски пример Петог Тукидидовог постулата, који објашњава појам обрнуте математичке сразмере у односу величина стомака и вршњака.
Jesi li to ti il' se pas posr'o
Суптилан начин стављања саговорнику до знања да тренутно изгледа као говно. Користи се према добрим познаницима, за које је сигурно да се неће увредити. Чак им понекад поправи и расположење, барем на кратко.
- О Драгораде, јесил' то ти ил се пас поср'о хахаха Дуго те бре нисам видео!
- А то си ти Живораде!?! Иди бре, ја помислих да ми се коњ одвезао. Ето, онако. Код тебе?
Svaka mladost je lepa
Дипломатски одговор представника јачег пола врсте џентлмен на питање које му је поставила не-баш-тако-лепа представница лепшег пола.
Сам израз је изродио народ (већински сетан и стар), а поменути џентлмен га употребљава како не би истином повредио осећања младе а ружне му саговорнице, или пак да не би добио батине од исте.
