Profesor polako završava svoje predavanje posle neverovatnih 20 minuta, što znači da mu je ostalo još dobrih 25 minuta da propita komplet razred. Naravno, većina učenika nije ni pogledalo knjigu jer za danas nije bilo najavljeno odgovaranje! Svi su se unervozili, čuje se opšte cupkanje i češanje iza ušiju jer ne smemo dobiti još kojeg keca, polugodište je tako blizu...
Konačno, profesor je završio sa predavanjem i pita:
- Ima li nekih pitanja?
Neverovatno, više od polovine razreda diže ruku! Profesor pusti đozluke da skliznu na špic nosa i sumnjičavo šara pogledom po odelenju. Najzad, progovara:
- Marko, Nikola, Predraže, Vojine, Uroše, ti mali što čačkaš nos, Gorane jedan, Gorane dva, Strahinja, Miloše, Nemanja, Borise i Mihajlo, odgovor na vaše nepostavljeno pitanje je: NE, ne možete u wc.
Svi razočarano spuštaju ruke i tiho gunđaju. Međutim, jedna ruka je još uvek visoko podignuta. Profesor se zadovoljno nasmeši, jer ta ruka pripada ponosu našeg razreda, našoj predsednici i blagajnici odelenja, ujedno i jedinoj devojci u našem razredu.
- Milice, ovi balavanderi treba da te čuvaju kao malo vode na dlanu. Vidi se ko je pazio na mom času, a ne kao ostatak bande. Manguparija! Hajde, osvetlaj obraz ovom razredu!
Milica svojim tihim i umilnim glasom upita:
- Mogu li u wc?