Moja
Bračna drugarica, jednostavnije rečeno. Da ne bi morali da objašnjavamo u toku zanimljivog razgovora zašto smo iskoristili žensko ime iako ni jedne nema u društvu, lakše je reći ovu prisvojnu zamenicu.
- Brate, mogli bi da popijemo još po jednu...
- Ne smem, ona moja će mi oči izvaditi ako dođem pijan...
- Pa već si pijan, jedna manje više. I moja baje kad dođem pijan, ali ja uopšte ne slušam...
Moja!
Једна од првих речи које мамино јединче научи да користи у препуном вртићу показујући да не уме да дели играчке са другим батама и секама.
-Ја цу узмем ову јутку.
-То моја јутка! Моја!
-Добјо ја онда оцу јопту.
-Моја! Бези тамо.
-Али ти не мозес иглас са свим иглацкама.
-Могу, то све моје.
Друго дете одлази, разочарано, мамино јединче га тријумфално прати машући му играчкама испред носа.
-Види, ста ја имам! (пружи му као да ће да му да, али му одмах брзо склони из руке)
Moja
Reč koju tokom utakmice najčešće izgovora, golman ekipe koja igra defanzivno.
Idiote, jesi rek'o da je tvoja!
Iskliznula mi, jebiga....
Moja
Prisvojna zamenica prvog lica jednine ženskog roda koja se u redovnim vremenskim razmacima pretvara u prisvojnu zamenicu drugog lica jednine - tvoja.
Kad ti roditelji kažu: Ovo je MOJA kuća!
Ali kad dođe vreme za čišćenje nekom magijom postaje i TVOJA.
Moja!
Узвик који чујеш кад са ортацима играш баскет, углавном је касно изговорен.