Речи које које код нас људи на сахрани интензивно користе јер немају ништа паметније да кажу члановима породице преминулог. Сматрају се бон-тоном, а у ствари су израз највећег дволичњаштва, пошто већина људи која дође на просечну српску сахрану није ни познавала покојника, а још мање га је волела, па онда изјављивање саучешћа дође нешто као пљување по особи која је неспособна да се одбрани од тога.

Najprikladniji (ali i najokrutniji) odgovor koji bi ortak ortaku mogao da kaže kada mu ovaj prizna da je još nevin. Što su ortaci stariji to je saučešće dublje i iskrenije.

Ucestala greska koju prave Srbi.
Moze biti pogresno shvacena, te dovesti do sloma identiteta, ili u gorem slucaju, glave.

*Претрже се! Баш ми те је жао.*
Јака ствар, страшна ствар, нема шта.

Успутна иронија благе нарави за сваку прилику: снисходљиво опхођење у мимоходу, према саговорнику нарочито склоном жалопојању и над најмањим изазовима свакодневице.
Када неко нариче над просутим млеком, уљудно је на то имати спремну формулу - да малено дериште прекине да кмечи.

Obično se govori na sahranama, ali i na svadbama.