Реченица са којом се срећемо скоро сваки дан за време доручка, ручка или вечере са својом породицом. Обично је родитељи изговарају. Стално је упућена нама јер за време јела константно причамо. Обично то што причамо су неке глупе и бесмислене реченице, а ми причамо само јер нам је јако досадно или не желимо да једемо то јело што нам је постављено на столу. Ова реченица не значи у буквалном смислу наби' главу у тањир и једи, већ нам стално кажу само да би смо ћутали, и завршили свој оброк.