Речи после којих онај ко их изговори напрасно очекује да исте ни случајно не примамо к' срцу, јер је по њему то класична спрдња или добронамерна истина. Израз се користи како би се избегле могуће препирке и неслагања, а у први план управо ставила добра намера саговорника.