nesto slatko
Vrsta jela. Na sam pomen ti se prijede... (mmm mljac mljac) ...anyway, ako moraš da pitaš: "Ima li nešto slatko?", u 99% slučajeva odgovor je - ne.
I, da, imaš potrebu za tim dok god si mlad ili se tako osećaš.
deda: "Ma ne mogu sine ja to, sipi ti meni rakiju!"
nesto slatko
Džem! Usrani, jebeni, prokleti džem! Ili med! Ono što roditelji toliko forsiraju da je deci na kraju muka... Naravno, med ili džem, ne možeš dugo da ga mrziš...
Ja: Mama ima li nešto slatko? (misleći na eurokrem, čokoladu, bombone, u najgorem slučaju na kolače)
Mama: Ima sine, naravno.
Ja: *sav srećan*
Mama: Eno uzmi džema i 'leba...
Ja: Grrrr!!!
nesto slatko
Opsesija. Gore od droge.
Ali onda, vremenom, kako starimo, gubimo potrebu za slatkisima, verovatno zbog povisenog secera ili zbog cinjenice da mozemo lako da bankrotiramo ako kupujemo i sebi i svojoj deci.
nesto slatko
Hranjiva materija slatkastog okusa.
Gotovo je sigurno da to sto hocemo mama nema na "lageru".
Dete: Mama, ima li nesto slatko?
Mama: Imas u frizideru torte sa Ognjenovog krstenja, sape sto je pravila baba, mogu iz zamrzivaca izvaditi kolace sto su ostali od slave, a imas i plazma keks, cipiripi, jafa keks, ....
Dete: A vidis da nema nista slatko!