pogledas ga...on ni da se okrene..qlira te kao da nisi tu...kuca poruku, slusa muziku ili prica s ortacima..i tako svaki put..i onda pomislis da nemas sanse kod njega, da je sve uzalud i da si budala sto se uopste nadas necemu sto je nemoguce..jer,on je trecak, on je taj koji je savrsen i za kojim sve devojke lude..a ti si samo..ti...prvakinja...jedna obicna prvakinja..koja je tek zakoracila u srednjoskolski svet..
i svaki put kad ga pogledas, nadas se da on mozda gleda u tebe...i svaki put kad se smejes , nadas se da on gleda...i svaki put kad se vracas kuci molis boga da ga sretnes...svaki dan se trudis da te primeti...da se izdvojis iz gomile napuderisanih-ravnesiske, airmax, suskavac devojaka...i da budes prirodna,onakva kakva jesi...da te on primeti...ali sve sto dobijes je slucajan pogled u prolazu dok silazis niz stepeice ili se mimoidjete na hodniku....potajno ga gledas i u sebi govoris sve sto njemu u lice nebi smela...mogla bi tu da stojis satima gledajuci ga...
mozda te nekada primeti....mozda te nekada ne pogleda SLUCAJNO u prolazu..ali kako znati kad je slucajno a kad ne?!...a opet, mozda nikada nece...
njegov pogled uhvacen bar na 2 sekunde daje ti snagu da zavrsis dan..i daje nadu da ce se sutra te 2 sekunde pretvopriti ujedno "cao"..mozda mu se ipak dopadas...ali mozda i to samo umisljas...jer, zasto bi mu se svidela jedna prvakinja?!

mozda..;)