Covek (citaj ja: Johnny_tech) koji tek 17.10.2008. (na majcin 50ti rodjendan) provalio da postoji nesto kao Vukajlija.com i sad, iako je tehnicar, ne moze da skapira kako da se takmici sa preko 2500 page-ova definicija svega.

Neko ko je predmet pogleda i priča svih ostalih dok se ne pojavi neko noviji i zauzme njegovo mesto.

Osoba koja se grcevito trudi da sakrije svoje neiskustvo, makar po ceni da ispadne i smesan.

Novi član Vukajlije.

Улази у учионицу први час док је напаљени малолетници жељно ишчекују. Да је лепа, јесте, али делује нестварно лепа након целокупног школовања проведеног гледајући наборана лица и ренесансне бокове ускоро пензионисаних професорки.

Моли да јој неко затвори врата јер их је претходно једва отворила носећи лаптоп, ташну и руке препуне књига, белешки и разних пропратних материјала за ученике, које несебично дели, не жалећи ни папир ни кетриџ. Има се, може се, све је то зарад образовања.

Све лекције и предавања чита са папира - што је сигурно, сигурно је. Ту већ полако опада она еуфорија, али је и даље на завидном нивоу, јер, Боже мој, неискусна је. Евентуално је имала неколикомесечно искуство у основној школи. У том случају предавања ће по тежини бити сразмерна универзитетским, а методе као за предшколце.

Док шета кроз учионицу и само задаје нове задатке (праћена одмеравањем доброг дела девојака из одељења) сва амбициозна и пуна свежег знања, буљиш у њен деколте и конташ да је домаћи најмање што би урадио за њу док те тако гледа.

Следеће недеље, убеђен да си стекао њену наклоност - закључак проистекао због неколико осмеха и што си међу првима којима је запамтила име, дође и сва слатка ти забибери кеца.