Zaboraviti sva zlodela svoje tašte kad ista napravi pitu sa krompirom.

Oproštaj je ono, što političari koji silaze sa vlasti traže od naroda prilikom opraštanja sa njim. A narod je ipak previše ispaštao, da bi lako praštao. Političari su od mnogo čega oprostili narod, pa kako da im narod oprosti?

Narodu treba oproštaj sa političarima, i to čim se ovi dokopaju vlasti. Što se pre narod sa političarima oprosti, manje će da posti. U tom slučaju, pitanje oproštaja se i ne postavlja. Jer, vlast nije stigla ništa da upropasti, da bi imalo šta da joj se prašta, tako da opraštanje sa vlašću prolazi bezbolno i bez trzavica.

Može da iskrsne problem, kada vlast koja se oprašta iskreno zatraži oproštaj. Narod je meka srca, bolećiv. Spreman da sve oprosti. U euforiji oprosta, narod zaboravlja sve, i iskazuje volju da odustane od oproštaja sa vlašću.

Nešto što veoma teško dajemo, a težina davanja oproštaja je srazmerna količini nanetog psihičkog, duševnog ili fizičkog bola.
Ipak kada se jednom da, sledi olakšanje i onome ko oprašta i onome koji oproštaj dobija.

Izraz za slabiće, koji nemaju kojones da vrate... bar duplo.