Spavaš.I sanjaš.Sanjaš kako trčiš kros nepregledne ravnice boje purpura.Ubiraš jabuku sa drveta saznanja.Blaženstvo.Nirvana koja ti ispunjava dušu i telo od stopala do srca.Onda osetiš kako ti je srce utrnulo.Taj osećaj se spušta kroz abdomen,preko prepona i butnih mišića do zadnje lože.Tu dostiže svoj vrhunac.Najednom se budiš i u shvataš to je to.Grč mišića zadnje lože.Noć ispunjena snažnim bolom.Prevrćeš se u krevetu kao Vuk Karadžić na pomen pravopisa nafuranih klinki.Pokušavaš da izmasiraš mišić kao mlada Tajlandjanka šupak američkom tajkunu.Ne pomaže.Jedino preostaje da čekaš da prodje pakao.