Некада најбржи, најјачи и највећи, а сада, обична хрпа гвожђа паркирана испред неке зграде на периферији великог града. Наједен корозијом, искисао, пропао. Улубљен са предње и леве стране, без десног фара, са полупаном шоферком. Стоји ту, на сунцу, на киши, у снегу, на ветру и у свим другим временским променама, само стоји и не мрда. Фарба му је огуљена, ретровизоре више нема, гуме су избушене, хауба улубљена. Он само стоји ту и чека, чека свој крај, иако настао давних дана, из делова, тада сјајних и нових, на покретној траци у некој од великих фабрика, за производњу, машина за превоз људи, у фабрици аутомобила.