Некад кад си чуо песму, дошло ти је да разбијаш чаше о зид, да плаче, да пијеш, да се веселиш; овисно о ситуацији. А данас, каква је ово глазба, ови репери: ''Убићу те, разбићу те, стргаћу те''.
И нема више на концертима да лепо седиш и слушаш. То данас урличе ''сви руке у зрак! ајмо!''. Ко да сам дошао радит на концерт.Мораћу следећи пут да дођем у радном оделу..