Jedna od najvećih paradoksalnih pojava na svetu (pored ekskurzije, na primer) jer obično očekuješ da će ti se desiti nešto lepo i jedinstveno, planiraš, zamišljaš "kule i gradove", a od toga najčešće ne bude ništa (u smislu da se sjebeš i zabedačiš, i završiš na železničkoj stanici negde pred jutro, utapajući svoju tugu u pivu ili nečemu jačem). Ne važi za svakoga, ali se svakome desilo makar dvadesetak puta... A ako nije, vi znate za šta živite, majke mi...