Budiš se otekle glave i škiljiš kroz jedva otvorene kapke u krzno koje viri ispod prekrivača. Isprva ti se čini da je to rođak It iz porodice Adams, ali dok pokušavaš da isisaš pljuvačku iz žlezda u suvim ustima, polako ti se vraća šta se zapravo desilo. Tada nastupa PKK koji će te verovatno držati veći deo dana. Sedaš u krevet, pališ cigaru i zamisliš se nad svojim bivstvovanjem, pre nego što pobegneš pod tuš, a onda što dalje od stana. Pre toga napišeš i ostaviš joj poruku da ti je žao što si joj preneo hlamidiju i da nisi mogao lično da joj kažeš, sve u nadi da ćeš je tako otkačiti zauvek. Ako to uspe, simptomi PKK-a bi trebalo da počnu da popuštaju.